Filozofija i društvo 2025 – 36/4

DUHOVNOST I SVEST

 

Tematski blok Duhovnost i svest okuplja radove koji kritički preispituju odnos između svesti, duhovnosti i savremene filozofije. Polazeći od kritike redukcionističkih i isključivo fizikalističkih pristupa, prilozi razvijaju alternativne ontološke, fenomenološke i iskustvene perspektive svesti, oslanjajući se kako na klasične filozofske tradicije, tako i na savremene teorijske tokove. Kroz razmatranja kosmopsihizma, meditacije, fenomenologije, ludila i duhovnog iskustva, ova tematska sekcija otvara interdisciplinarni dijalog u kome se svest postavlja kao centralni filozofski problem sa dubokim egzistencijalnim, etičkim i kulturnim implikacijama za dvadeset prvi vek.

U svom članku Duhovnost i svest: vizija u nastajanju za 21. vek, Ed Keli formuliše sveobuhvatnu kritiku fizikalizma, predlažući naučno utemeljene alternative koje svest smatraju ontološki osnovnom, umesto da je redukuju na funkcije mozga. U skladu sa tim, Keli skreće pažnju na fenomene koji se ne mogu objasniti pomoću fizikalizma. Poseban naglasak stavljen je na to kakve bi egzistencijalne posledice donelo usvajanje ovakvog novog pogleda na svet.

Članak pod naslovom Kako je to biti svemir? istražuje prirodu „subjektivnosti univerzuma“. Pol Maršal ispituje argumente u korist kozmopsihizma – stanovišta prema kojem je čitav kosmos jedno svesno biće – i razmatra kako nam ovaj uvid pomaže da iznova promislimo intersubjektivnost. U svom odgovoru na ovo pitanje, Maršal se prvenstveno oslanja na mistična iskustva kao nit vodilju, dok istovremeno priziva Lajbnicovu monadologiju kako bi ponudio funkcionalan konceptualni okvir za svoju teoriju.

U svom članku Svest, duhovnost i ontološka dubina, Itaj Šani nastoji da konceptualno obuhvati duhovno iskustvo kao uspostavljanje veze sa transpersonalnom kosmičkom svešću. Usklađujući svoje argumente sa perenijalnom filozofijom, Šani brani ovo tumačenje istovremeno nastojeći da odgovori na moguće prigovore. Glavni doprinos članka je koncept ontološke dubine, odnosno intenziteta, koji se odnosi na način na koji duhovni razvoj može napredovati ka dubljim stanjima svesti – ovaj pojam autor suprotstavlja „ravni“ modernih ontologija.

U svom članku Devijacije u tami: o slepim miševima, veteranima, vizionarima i filozofima, Vuter Kusters polazi od teze da psihozu ne treba primarno tumačiti kao bolest, već kao razumljivo i filozofski vredno iskustvo. Štaviše, članak sugeriše da je psihoza sama po sebi neka vrsta protofilozofije ili hiperfilozofije. U skladu sa tim, autor analizira figuru „vizionara“, istražujući duhovna, religiozna i mistična iskustva.

Članak pod naslovom Da li je meditacija kraljevski put koji vodi do čiste svesti? fokusira se na stanje svesti u kojem nedostaju konkretni fenomenalni kvaliteti i partikularni intencionalni objekti. Ovo iskustvo, na koje se duhovne i mistične tradicije pozivaju već milenijumima, istovremeno postavlja pitanje koji metod i put najbolje vode do njega. Mark Lošonc u članku polemiše sa Thomasom Metzingerom, tvrdeći da je veoma problematično smatrati meditaciju najboljim kandidatom među putevima koji vode ka čistoj svesti.

Sledeći prilog je članak Bencea Petera Marošana, Duhovnost, svest i emancipacija života: Mišel Anrijevo spiritualističko i katoličko tumačenje Karla Marksa. Autor na primeru ovog francuskog fenomenologa pokazuje kako se, na osnovu autoafektivnosti imanentnog života, može zamisliti jedna drugačija vrsta duhovnosti. Potom, imajući u vidu ovaj konceptualni okvir, članak analizira Anrijevo tumačenje Marksa, koje primenjuje ovu radikalnu fenomenologiju života na varvarstvo kapitalizma.

Na kraju, takođe u okviru ovog tematskog broja, objavljen je članak Rika Repetija pod naslovom Prolegomena za filozofiju meditacijei, koji predlaže teorijski okvir za filozofiju meditacije. Repeti uzima u obzir lične i izuzetne aspekte meditacije, raznolikost praksi, kao i savremene debate u vezi sa meditacijom. Jedna od ključnih ideja članka je da je meditacija više od obične tehnike: ona je trodimenzionalni fenomen koji obuhvata prakse, stanja i osobine.

 

STUDIJE I ČLANCI

Sekcija Studije i članci u ovom broju donosi šest značajnih priloga koji obuhvataju širok raspon tema iz političke filozofije, društvene teorije, filozofije nauke, rodnih studija i obrazovanja. Zajedno, ovi radovi povezuju istorijsku refleksiju, konceptualnu analizu i empirijsko istraživanje, ukazujući na načine na koje filozofija i društvene nauke zahvataju savremene političke, institucionalne i kulturne izazove.

U radu „Liberalne provokacije: zašto je Karlo Roseli i danas relevantan“, Florian Majvald preispituje misao Karla Roselija, jednog od ključnih predstavnika italijanskog socijalnog liberalizma. Autor pokazuje da Roselijevo povezivanje liberalnih sloboda sa socijalnom pravdom i danas nudi relevantan odgovor na savremene krize demokratije, izbegavajući kako redukciju liberalizma na individualizam, tako i njegovo autoritarno prisvajanje.

Rejčel Armstrong u radu „Monstruozna materija: mikrobne osnove živog planeta“ prelazi disciplinarne granice i razmatra mikrobni život ne samo kao biološku osnovu, već i kao teorijski okvir za promišljanje materijalnosti, agencije i planetarne međuzavisnosti. Ovaj pristup dovodi u pitanje ustaljene podele između prirode i kulture i otvara prostor za drugačije razumevanje života i ekoloških odnosa.

U tekstu „Filozofi su samo tumačili svet“, Džonatan Volf se osvrće na samu praksu filozofije, polazeći od Marxove poznate teze. Autor razmatra granice i mogućnosti filozofskog tumačenja i društvene intervencije, zastupajući poziciju kritičkog mišljenja koje je istovremeno angažovano i refleksivno u odnosu na sopstvenu ulogu u društvu.

Empirijsku dimenziju broja donosi rad Valentine Bošković Marković „Stavovi nastavnog i nenastavnog osoblja prema rodnoj ravnopravnosti i rodnim kvotama u visokom obrazovanju: studija slučaja iz Srbije“. Autorka analizira kako univerzitetsko osoblje percipira rodnu jednakost i kvotne politike, ukazujući na napetosti između ideja meritokratije, pravičnosti i institucionalnih promena, sa važnim implikacijama za visoko obrazovanje.

U radu „Politička ontologija Hardta i Negrija: dometi mnoštva i realnost revolucionarnog“, Sara Dragišić nudi teorijsku analizu ontologije mnoštva kod Michaela Hardta i Antonija Negrija. Autorka kritički ispituje pojmove kolektivnog subjektiviteta, biopolitike i revolucionarne agencije, procenjujući domete i ograničenja ovog uticajnog teorijskog okvira u razumevanju savremenog kapitalizma.

Sekciju zatvara rad Silvije Redon Pantoja i Nikol A. Barija-Asenjo „Teorijsko-političko obnavljanje obrazovanja i njegove kontradikcije pod neoliberalizmom: čileanski slučaj u XXI veku“, koji analizira obrazovne reforme u Čileu. Autori razmatraju kako neoliberalni modeli upravljanja oblikuju obrazovne politike, ali i kako društveni pokreti artikulišu alternativne vizije obrazovanja zasnovane na demokratiji, jednakosti i društvenom osnaživanju.