Philosophy and Society 2025 – 36/2

Filozofija i društvo 2025 – 36/2

 

Drugi broj časopisa Filozofija i društvo za 2025. godinu (Filozofija i društvo 36/2) donosi temat pod nazivom Izbori, demokratija i kriza. Pored toga, u ovom broju časopisa mogu se pročitati i originalni naučni radovi o praksama nasleđa, primenjenoj istoriji i demokratiji, o značaju društveno-humanističkih nauka u vojnom obrazovanju, kao o i duhovnoj nezi u švedskim zatvorima. Pored navedenog, ovaj broj sadrži i prikaz knjige Sorena Maua, pod naslovom Nema prinuda: Marksistička teorija ekonomske moći kapitala, koji je napisao Damir Zejnulahović.

 

IZBORI, DEMOKRATIJA I KRIZA

Temat Izbori, demokratija i kriza započinje radom Jurijsa Nikišinsa: „Potraga za demokratskom srećom: Koje dimenzije drže ključ?“. Ova studija ispituje kako građani Evrope ocenjuju demokratiju kroz nekoliko ključnih dimenzija: izbornu, liberalnu, socijalnu i druge – koristeći podatke iz 10. talasa Evropskog društvenog istraživanja (ESS). Iako postoji širok konsenzus o važnosti demokratskih principa, percepcije kvaliteta demokratije znatno variraju: nordijske zemlje se rangiraju najviše, dok pojedini delovi Istočne Evrope zaostaju.

Rad „Demokratija pred sudom: Demokratija kao pravno primenjiv koncept u EU“, Džerarda Konveja, istražuje kakav je odnos demokratije, kao pravno primenjivog koncepta u okviru prava Evropske unije, sa ostalim temeljnim vrednostima iz Ugovora o EU, poput vladavine prava i ljudskih prava. Poseban fokus stavlja na izazove tumačenja demokratije u različitim nacionalnim kontekstima i naglašava ulogu Suda pravde EU u upravljanju složenim, često neuporedivim odnosima među vrednostima EU. Autor predlaže okvir zasnovan na principu reflektivne ravnoteže (reflective equilibrium) i testovima pragova (threshold tests) za procenu demokratskih praksi.

Ijan Parento u svom članku „Prevazilaženje ograničenja: Izborna tela i borba protiv dezinformacija i stranog uticaja“, pokazuje da dezinformacije i strano mešanje sve više narušavaju izbornu konkurenciju i informisanost birača, predstavljajući ozbiljnu pretnju demokratskim procesima. Uprkos hitnosti ovih izazova, tela za sprovođenje izbora se suočavaju sa značajnim institucionalnim, pravnim i tehničkim preprekama koje ometaju njihovo efikasno delovanje. Njihov ograničeni mandat, nedostatak nadležnosti nad izbornim zakonodavstvom i onlajn platformama, kao i činjenica da dezinformacije često nisu krivično delo, čine ih slabo opremljenim za suprotstavljanje ovim pretnjama.

Opadanje demokratije se najčešće analizira na nacionalnom nivou, ali studija „Kriza demokratije u Poljskoj – da li ona utiče na subnacionalne nivoe?“ Adama Šimanskog, pomera fokus ka subnacionalnoj sferi, istražujući kako su se lokalna i regionalna uprava u Poljskoj razvijale između 2015. i 2023. godine, tokom vladavine partije Pravo i pravda. Analiziraju se i pravci demokratskih ili autoritarnih tendencija, kao i njihova međusobna povezanost sa dešavanjima na nacionalnom nivou. Na osnovu kvalitativnih podataka iz intervjua, medija i istraživanja javnog mnjenja, studija ukazuje na to kako centralna politička dinamika oblikuje, a ponekad i ograničava demokratske prakse na lokalnom nivou.

Studija „Evolucija diskursa o „Karpatskom basenu” u mađarskom parlamentu (1998–2020)“, Ester Katone, Renate Nemet i Ane Unger, analizira 1525 parlamentarnih govora u Mađarskoj u periodu od 1998. do 2020. godine, s ciljem da prati kako se termin „Karpatski basen“ ponovo pojavio i evoluirao kroz različite političke ideologije. Korišćenjem automatizovane analize teksta, istraživanje otkriva rastuću polarizaciju u diskursu, ali i iznenađujuća preklapanja u nacionalističkom okviru među levicom, desnicom i blokom Fidesz-a. Nalazi ukazuju na sve izraženiju konvergenciju oko tema nacionalnog identiteta.

Fokusirajući se na lokalne izbore u Artvinu, Turska, održane 2014. i 2019. godine, studija „Kad je klijentelizam u krizi: Brokeri AKP-a tokom lokalnih izbora 2014. i 2019. u Turskoj“, Erdogana Altuna, istražuje kako politički brokeri tj. posrednici utiču na klijentelističku dinamiku na lokalnom nivou. U turskom kontekstu, gde su partijske, državne i vladine elite duboko isprepletene, brokeri igraju ključnu ulogu u povezivanju građana s javnim resursima. Analiza ispituje na koji način ovi posrednici oblikuju izborne ishode, ističući njihovu ukorenjenost kako u političkim strukturama, tako i u svakodnevnom životu.

Turski prelazak na predsednički sistem nakon referenduma 2017. godine bio je praćen sve asertivnijom spoljnom politikom prema Evropskoj uniji, naročito nakon pokušaja državnog udara 2016. godine. Međutim, ta asertivnost je u suprotnosti sa nijansiranijom unutrašnjom retorikom, obeleženom političkom polarizacijom i nacionalizmom, posebno kada je reč o bezbednosnim politikama povezanim s EU. U članku Edoarda Laveca pod naslovom „Ograničenja kompetitivnog autoritarizma u bezbednosnim politikama: Tumačenje stava Turske prema Evropskoj uniji“ dokazuje se da, iako se Turska kreće ka kompetitivnom autoritarizmu, njen pristup bezbednosnim pitanjima zapravo ublažava otvorenu konfrontaciju s Evropskom unijom.

Globalna finansijska kriza iz 2008. godine duboko je pogodila krhku srpsku ekonomiju, doprinoseći urušavanju političkog konsenzusa uspostavljenog nakon 2000. godine i omogućivši uspon populističke Srpske napredne stranke (SNS). Poslednja studija u ovom tematu „Glasanje nakon tranzicije: političke preferencije tranzicionih gubitnika u Srbiji“, Nikole Jovića i Dejana Bursaća, ispituje da li socioekonomske grupe koje su najteže pogođene krizom (poput starijih osoba, niskokvalifikovanih radnika, nezaposlenih i ruralnog stanovništva) i dalje predstavljaju stabilnu izbornu bazu SNS-a nakon 12 godina na vlasti. Na osnovu originalnog nacionalnog istraživanja, nalazi ukazuju na to da dugotrajni efekti ekonomskih teškoća i dalje oblikuju ponašanje birača u Srbiji.

STUDIJE I ČLANCI

U članku „Nasleđe, primenjena istorija i demokratija“, Miloš Ničić i Sanja Iguman Glušac istražuju složen odnos između nasleđa, primenjene istorije i demokratije, zastupajući stav da nasleđe nije neutralno prenošenje prošlosti, već osporavan, konstruisan i politički obojen proces. Autori zastupaju stav da nasleđe i primenjena istorija predstavljaju ključne alate za demokratsko angažovanje, onda kada se nasleđe percipira kao participativna i refleksivna praksa.

Dragan Stanar i Srđan Starčević u svom tekstu „Mesto i značaj društveno-humanističkih nauka u savremenom vojnom obrazovanju“ iznose važnost društveno-humanističkih nauka u vojnom obrazovanju, posebno u današnjem kontekstu rapidnog tehnološkog napretka. Usled specifične misije vojske i zahteva koje društvo ispostavlja pred pripadnike vojne institucije, nezanemarljiv je značaj navedenih nauka.

Poslednji rad u ovom broju je rad Sabine Bodin Hadžibulić pod naslovom „Duhovna nega u švedskim zatvorima: Prakse i iskustva pružaoca duhovne nege“. Studija autorke se oslanja na koncept proživljene religije (eng. lived religion) u analizi prakse i iskustava duhovnih pružaoca nege. Cilj studije je da razume kako uslovi u zatvorima različitih bezbedonosnih klasa utiču na praktikovanje duhovne nege, kao i koje strategije koriste pružaoci duhovne nege kako bi pomogli zatvorenicima da stvore i održavaju svoju religioznost.