Bilten Filozofija i društvo 2023-34/3

Treći broj časopisa Filozofija i društvo iz 2023. godine (Filozofija i društvo 34/3) donosi sedam originalnih naučnih studija i članaka koji pokrivaju širok spektar tema: od uloge ratnih dronova u bojištima 21. veka, filozofiji kao teorijskoj formaciji kod Lenjina, modalnoj logici u integrativnoj filozofskoj praksi, do novih pristupa Zenonovim paradoksima sa stanovišta kvantne fizike. Broj takođe sadrži rad koji analizira tri dela klasične horor kniževnosti, jedan rad o post-patrijahalnom društvu, kao i tekst o pojmu nestajanja u filozofiji Alfred Nort Vajtheda. Ovaj broj ujedno donosi i jedan pregledni članak o krizi liberalizma, kao i prikaz knjige Siniše Maleševića Why Humans Fight: The Social Dynamics of Close-range Violence.

 

U radu „Da li dron postaje novi „aparat dominacije“?: nadzor bojišta u ratovanju dvadeset prvog veka“, Srđan T. Korać istražuje kako dronovi oblikuju kontrolu borbene efikasnosti u ratu u 21. veku. Koristeći kritičku teoriju i vojne studije, autor se fokusira na operativnu upotrebu vizuelnih režima bespilotnih letelica, crpeći uvide iz YouTube video snimaka koji se odnose na tekući rat u Ukrajini. Njegova analiza ukazuje na pomak ka nadzoru bespilotnih letelica za ispitivanje učinka sopstvenih vojnika, sugerišući da bi dronovi mogli da se razviju u oruđe dominacije.

 

Rad Nikole Dedića pod nazivom „Ka teoriji teorijskih formacija: od Altisera ka Lenjinu“, tvrdi da je Lenjinova ideja socio-ekonomske formacije primenjiva i na filozofiju. Dedić pokazuje da je, slično različitim načinima proizvodnje u društvima, filozofski diskurs protivrečna i nadodređena teorijska formacija. Kroz primenu pojma nadodređene formacije na filozofiju, autor predstavlja njenu istoriju kao neprekidnu borbu između materijalizma i idealizma, i kao produžetak klasne borbe unutar sâme filozofije.

 

U svom radu „Modalna logika u integrativnoj filozofskoj praksi“, Aleksandar Fatić istražuje razlike između praktične primene binarne i modalne logike u filozofskoj praksi i psihoterapiji. Fatić se osvrće na skorašnji fokus na modalnu logiku u pomagačkim profesijama, posebno u njenoj spornoj upotrebi unutar Jungove i Lakanove psihoanaliza. Rad se ujedno bavi pojmovnim dilemama vezanim za odnos logičke modalnosti, intuicije i naučnosti unutar filozofske osnove psihoterapije.

 

U svom tekstu „Zenonovi paradoksi i kvantni mikrosvet: šta govore aporije“, Ivan A. Karpenko pruža novu interpretaciju četiri Zenonova paradoksa — Strela, Ahil i kornjača, Dihotomija i Stadion — analizirajući ih u kontekstu fizike elementarnih čestica i novih pravaca u kvantnoj gravitaciji. Karpenko sugeriše da ovi paradoksi postaju nebitni u kontekstu mikrosveta i na malim razmerama, što dovodi do pretpostavke da bi klasične interpretacije ovih paradoksa mogle biti nemoguće zbog istorijskog mešanja svojstava makrosveta i mikrosveta, naglašavajući potrebu za ponovnom procenom fundamentalnih fizičkih stvarnost u izuzetno malim razmerama. 

 

U svom radu „Priroda kao mysterium tremendum: esej o poetici Blekvuda, Smita i Kembela“, Nikola Pišev čita tri klasika horora — „The Willows“ Aldžernona Blekvuda, „Genius Loci“ Klarka Eštona Smita i „The Voice of the Beach“ Remzija Kembela — ispitujući kako pejzaž služi kao prebivalište natprirodnog koje spaja stvarno i nestvarno i koje ovi pisci koriste za istraživanje metafizičkih ideja o postojanju i stvarnosti. Pišev ima za cilj da ove ideje kontekstualizuje istorijski i epistemološki, povezujući ih sa nedavnim razvojem filozofije i društvene teorije, istovremeno analizirajući semantiku prostora jedinstvenu za svako delo.

 

Želimir Vukašinović, u radu pod naslovom Post-patrijarhalno društvo i autoritet dijaloga – o slobodnoj veri, ateizmu i smislu jezika“, nastoji da, kroz Ničeove reči „Bog je mrtav“, shvati istorijski pomak ka postmodernosti i način na koji se ova ideja manifestovala u post-patrijarhalnom društvu. Vukašinović povezuje Ničeovo iskustvo epohe sa Žižekovom „genealoškom pustinjom između čoveka i Boga“, pružajuči time reinterpretaciju religije, ateizma i savremenosti.

 

U radu „Vajthed o nestajanju“, Mark Losoncz se bavi pitanjem nestajanja u Vajthedovoj filozofiji, ispitujući temporalne i mereološke aspekte prestanka, posebno se fokusirajući na poništavanje subjektivne usmerenosti i komplementarnu prirodu stvaranja i nestajanja u subjektivnim, objektivnim i božanskim slojevima. Losonc koristi kritičku recepciju Vajtheda da istakne dileme u vezi sa statusom, mogućnostima i diskretnim karakterom nestajanja.