Bilten Filozofija i društvo 2024-4
Filozofija i društvo 2024 – 35/4
Četvrti broj časopisa Filozofija i društvo za 2024. godinu (Filozofija i društvo 35/4) donosi temat pod nazivom Invencija i nemoguće: Dvadeset godina dekonstrukcije sa i bez Žaka Deride. Pored toga, u ovom broju časopisa mogu se pročitati i originalni naučni radovi o terapijskoj kulturi i proizvodnji subjektivnosti u neoliberalizmu, normativnoj teoriji odlučivanja, te o paradoksu racionalnog glasača. Najzad, u ovom broju nalaze se i prikaz knjige Patrika Gamsbija Anri Lefevr, dosada i svakodnevni život.
INVENCIJA I NEMOGUĆE: DVADESET GODINA DEKONSTRUKCIJE SA I BEZ ŽAKA DERIDE
Temat „Invencija i nemoguće: Dvadeset godina dekonstrukcije sa i bez Žaka Deride“ započinje radom Avital Ronel, pod naslovom „Derida i njegova senka“. U svom radu Ronel istražuje složeno nasleđe Žaka Deride, s fokusom na problematizaciju neprijateljstva i nepoverenja koje njegovo delo često izaziva unutar filozofskih i intelektualnih krugova. Autorka ispituje zašto su Deridine teme, često smatrane „trivijalnim“ ili aberantnim, što je dovodilo ka kritičkom omalovažavanju i napadima na njegove premise, te zagovara alternativni pristup nasleđu ovog filozofa. Poseban naglasak stavlja na način na koji je Derida osporavao institucionalne okvire i otvarao nove prostore za kritičko promišljanje. Tekst oslikava Deridu kao provokativnu i kompleksnu ličnost čije delo i dalje podstiče debate i promišljanja.
Gil Aniđar u članku „Smrt naroda“ nadovezuje se na Deridina razmatranja o smrti kao pitanju brojeva iz Politike prijateljstva. Posmatrajući smrt u aritmetičkom I geometrijskom okviru, autor se usredsređuje na pitanje “ne smrti čovečanstva, niti baš smrti svih drugih, već smrti naroda, smrti nas koji brojimo i koji smo bitni jedni drugima (ili to zamišljamo)”.
U tekstu „Književnost kao način mišljenja: Deridina institucija rAzlike“, Kilijan O Fahi tematizuje književnost kao privilegovani modalitet mišljenja institucionalnosti u Deridinom delu, te ona predstavlja primer institucije. Kako autor sugeriše, „književnost podcrtava neizbežnost institucija“. Vodeći se Deridinim shvatanjem institucionalnosti, autor zaključuje da naš cilj ne bi trebao da bude odricanje od institucija, već formiranje novih odnosa prema institucijama.
„O ekonomskoj politici izuma“ Đustina De Mikele bavi se pitanjem izuma u misli Žaka Deride o dekonstrukciji. Sa jednog aspekta, autor razmatra Deridino delo „Psiha: izum Drugog“ i istražuje njegove ekonomske implikacije, dok sa drugog razmatra njegove političke implikacije u svetlu „Sveta dobrodošlice“. Drugi deo rada autor posvećuje Deridinim pogledima na mogućnost i sredstva izvođenja politike iz etike.
U „Enigmi validnosti: spekulacije o poslednjem paragrafu Donner Le Temps II“, Gabrijel Reženđe prati tragove koje Derida ostavlja u zaključnom predavanju seminara Donner le temps II. U navedenom predavanju Derida iznosi, ali ne razrađuje ono što autor ovoga rada naziva „enigmom validnosti“. Na tragu Deride, autor iznosi da je „misterija normativnosti“ povezana s dvosmislenim statusom zakonitosti unutar metafizike.
Članak Barija Stokera pod naslovom „Singularnost, nasilje i univerzalnost u Deridinoj etici: borba dekonstrukcije s decizionizmom“ ispituje Deridinu kritiku Levinasa i njegovog shvatanja nasilja, kao i Deridina razmišljanja o Levi-Strosu i Rusou u O gramatologiji. U razmatranju singularnosti sopstva u Deridinoj etici, autor ističe da je presudan njegov angažman sa Selanom, dok je univerzalnost kao treća komponenta Deridine etike uočljiva u njegovom razmatranju priče o Avramu i Isaku prisutnoj u Kjerkegorovoj egzistencijalistčkoj hrišćanskoj misli.
Terens Tomson u svom radu „Posle rođenja/smrti Kanta/Deride“ ispituje tačke preklapanja (kao i razlike) između Kantovog uokvirivanja kritike i Deridine dekonstrukcije tog okvira. Autor pokazuje da se izvan Kantove intencije otvara jedan dekonstruktivni prostor u koji sam Kant ne ulazi, te da Derida preuzima ovu pukotinu, posebno u Istini u slikarstvu. Zaključuje se da Deridina smrt u metaforičkom i metodološkom smislu uokviruje Kantovo rođenje i da rođenje dekonstrukcije uokviruje smrt kritike.
Poslednji članak u ovom tematu pod naslovom „’Uvek postoji Aufhebung’. Deridino čitanje Hegela pre Glasa“ autora Ramona Mistrala ima za cilj rekonstrukciju odnosa Žaka Deride prema hegelijanskoj filozofiji pre objavljivanja Glasa 1974. godine. Kroz analizu Deridinih tekstova o Hegelu napisanih pre 1974. godine, autor iznosi da postoje afiniteti između Deride i Hegela. Uprkos naizgled eksplicitnom odbacivanju dijalektičkog mišljenja, Derida je dosledno priznavao njegov značaj i pružao dekonstruktivnu interpretaciju Hegelove misli.
ČLANCI
Rad Milana Uroševića pod naslovom „Terapijska kultura i proizvodnja subjektivnosti u neoliberalizmu“ istražuje odnos između neoliberalizma i fenomena “terapijske kulture”. Kritikujući istraživanja oslonjena na kulturalnu sociologiju, autor predlaže teorijski okvir koji integriše Fukoove “tehnologije sopstva” i Lakanov koncept “fantazma” u konceptualizovanju odnosa između neoliberalizma i terapijske kulture.
Nenad Filipović u svom članku „Normativna teorija odlučivanja i reindividuacija ishoda“ ispituje i kritikuje pokušaje očuvanja zahteva normativne teorije odlučivanja od kontraprimera putem reindividuacije ishoda. Autor zastupa stav da zahtevi racionalnosti nisu univerzalni, te ističe nekoliko utvrđenih pristupa teoriji odlučivanja koji dopuštaju zahteve specifične za određene domene.
Poslednji članak u ovom broju je rad Ivana Mladenovića i Miljana Vasića pod naslovom „Nova rešenja za paradoks racionalnog glasača“. Autori rada predlažu novo rešenje paradoksa racionalnog glasača zasnovano na Goldmanovom pristupu kauzalne odgovornosti, koji tvrdi da glasači daju delimični kauzalni doprinos izbornom ishodu, čak i kada njihov glas nije presudan. Članak integriše logiku Kondorseovog teorema porote u pristup kauzalne odgovornosti, tvrdeći da to dovodi do rešavanja paradoksa racionalnog glasača.
