Bilten Filozofija i društvo 2021-4

Četvrti broj časopisa Filozofija i društvo iz 2021. godine donosi radove koji su objedinjeni oko teme akademskog rada i javnog angažmana francuskog sociologa Pjera Burdijea. Ovi radovi proizašli su iz međunarodne naučne konferencije Horizonti angažmana: ovekovečiti Burdijea koja se održala na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju 2020. godine. Pored toga, u ovom broju časopisa obrađene su i teme otuđenja, mesta duhovnih i pedagoških nauka u funkcionalizovanom svetu, teorije otpornosti, pobede i junaštva, političke legitimnosti u slučajevima antisocijalnog poremećaja ličnosti i COVID-19, moralne odgovornosti za izbijanje pandemija i održavanje životinjskih farmi, kao i hermeneutike sećanja. Najzad, ovaj broj časopisa sadrži i dva kritička eseja, prikaz knjige, te intervju sa slovenačkom filozofkinjom Alenkom Zupančič.

U prvom radu ovog temata, „Važnost Pjera Burdijea danas: O pristanku na bedu“, Mark Krepon (Marc Crépon) bavi se pogrešnom dihotomijom između „demokratskog razuma“ i „besneće strasti“, kao i demofobijom koja često proizilazi iz nje kako bi se obezbedio glas svima onima koji nemaju pravo na javni prostor. Razmišljajući o krizi političkog razuma kroz analizu demagoške retorike, Krepon iznosi ubedljiv argument za krizu političkog razuma kroz nijansiranu razradu političkog diskursa koji je izgubio vezu sa „svom bedom sveta“, te ističe kako je ovo dovelo do novog doba nejednakosti.

Miloš Jovanović dalje razvija naglasak na važnosti diskursa u društvenom životu u svom radu pod naslovom „Burdijeova teorija i društveni konstruktivizam Bergera i Lukmana“. Jovanović, naime, upoređuje sociološki pristup Pjera Burdijea sa pristupom Pitera Bergera i Tomasa Lukmana. Ove pristupe u članku spaja njihova namera da prevaziđu jaz između „objektivizma“ i „subjektivizma“ u društvenoj teoriji, kao i njihova kritika relativističkih tendencija postmodernizma. Autor zatim prelazi na produbljivanje tematizacije tela kao lokusa društvenih uticaja, teme koja je centralna u Burdijeovom radu kroz pojam inkorporacije – stožera teorije i praktičnog jezgra habitusa.

Mirko Petrić i Inga Tomić Koludrović u svom zajedničkom radu „Burdijeova teoretizacija socijalnog kapitala u analizi jugoistočnoevropskih društava“ razmatraju korisnost ideje o socijalnom kapitalu u Burdijeovim analizama savremenih društava jugoistočne Evrope. Tačnije, autori smatraju da su burdijeovski koncepti „socijalnog kapitala solidarnosti“ i „društvenog kapitala neformalnih veza“ koje je razvio Predrag Cvetičanin veoma relevantni za proučavanje klasnih odnosa u postsocijalističkim društvima u jugoistočnoj Evropi.

Završni deo ove tematske sekcije čini živahna debata između Filipa Goluba (Philip Golub), Fredrika Lebarona (Fredric Lebaron), Ivice Mladenovića, Franka Pupoa (Franck Poupeau), Žizel Sapiro (Gisele Sapiro) i Zone Zarić pod nazivom „Diskusija: Pjer Burdije i politika“. Ova diskusija upoznaje čitaoce sa Burdijeovim javnim angažmanom kroz direktna i primamljiva sećanja na one koji su blisko sarađivali sa njim tokom godina ili na one koji su bili pod njegovim uticajem i inspirisanim njegovim radom. Koristeći alate empirijske sociologije i iznoseći fenomene koji nisu lako razumljivi, ova diskusija ima za cilj da pruži više jasnoće onima koji zaista treba da koriste ove koncepte iz društvenih nauka kako bi mogli da poseduju svoje živote i da postanu samoodlučni delatnici.

Prepoznajući osnovnu ideju otuđenja kao ne-pripadanja nečemu, ili lišenosti nečega, rad Asgera Serensena (Asger Sørensen) „Aliénation, Entfremdung – i otuđenje. Hegelovo solidarno dislociranje Didroa“, naglašava da otuđenje podrazumeva jedno kretanje ka granicama ljudskog bića, da ono podrazumeva načine na koji socijalne patologije uslovljavaju potencijalne mentalne probleme, te da ovaj problem zahteva društvenu kritiku. Da bi ovu tvrdnju potkrepio, autor pokazuje da Didroova satira predstavlja beskompromisnu materijalističku društvenu kritiku, ali i da ova kritika ne koristi pojam ‘aliénation’, koji ovde ostaje rezervisan za neku vrstu mahnitosti koja se graniči sa ludilom. U tom smislu, autor pokazuje da u Geteovom prevodu Didroovog dijaloga Hegel pronalazi opšti ključ za konceptualnu kritiku duha modernosti.

 U svom zajedničkom radu pod nazivom „“Razumevanje otvara široko polje mogućnosti ...“. Duhovne i pedagoške nauke u funkcionalizovanom svetu“, Kristof Hubig (Christoph Hubig) i Željko Radinković polaze od koncepta razumevanja Vilhelma Diltaja, te preispituju modalitete formiranja kompetencija u okviru iskustva refleksivnog obrazovanja. U smislu novovekovnog pojma nauke, autori određuju uloga nauke kao primera mogućih realnih vrednosti (opcionalne vrednosti), pri čemu se u pogledu smisaonih opcija duhovnim naukama pripisuje uloga otvaranja horizonata. U tom kontekstu, autori ukazuju na problem karaktera omogućavanja duhovnih i pedagoških nauka usled komercijalizacije univerzitetskih nastavnih i istraživačkih aktivnosti.

 Klaus Vigerling (Klaus Wiegerling) u svom radu pod nazivom „Ekspozicija teorije otpornosti“ nastoji da pokaže da je koncept otpornost refleksivni pojam koji se tiče odnosa, a ne objekata i odnosa stvari koje se mogu izraziti kvalitetima i kvantitetima. Povrh toga, autor tvrdi da koncept otpornosti ima i funkciju pozicioniranja koja je značajna kako u epistemičkom tako i u etičkom i antropološkom smislu. Otpornost je, prema Vigerlingovom mišljenju, centralna, mada ne i jedina karakteristika stvarnosti. Kao etička kategorija, ona se artikuliše u ideji dostojanstva koju treba shvatiti kao otpor pukoj tipologizaciji i potčinjavanju kalkulaciji.

 U radu „Neurednost pobede i junaštva. Kratak odgovor Karlu Šmitu“, Petar Bojanić i Edward Djordjević dovode u pitanje jedan pasus iz knjige Karla Šmita Ex Captivitate Salus. U tom pasusu, kako autori objašnjavaju, Šmit se oslanja na detalj iz srpske narodne epske pesme kako bi argumentovao svoje razumevanje istoriografije, pobede i figure junaka. Analizirajući celu pesmu Marko Kraljević i Musa Kesedžija iz koje Šmit preuzima anegdotu o junaku Marku, Bojanić i Djordjević ukazuju na to da su koncepti pobede, pobednika, junaka i junaštva u samoj pesmi znatno komplikovaniji i neuredniji od one koju Šmit predstavlja. Obraćajući se publici koju vrlo dobro poznaje, naime, srpski pevač podriva pojednostavljena očekivanja o junaštvu i pobedi srpskog junaka Marka Kraljevića.

  U svom radu „Saglasnost ili javni razlog? Legitimnost normi koje se primenjuju u situacijama ASPD-a i Covid-19“, Elvio Bakarini (Elvio Baccarini) proširuje konceptualnu distinkciju Alana Džona Simonsa između lokovske koncepcije legitimiteta (koja se zasniva na pristanku) i kantovske koncepcije legitimiteta (koja se zasniva na opravdanju) javnih odluka. Autor kritikujem koncepciju legitimiteta zasnovanog na pristanku koju Simons zastupa, te brani rolsovsku verziju koncepcije legitimiteta koja je zasnovana na opravdanju od prigovora. Ovaj rad je karakterističan po tome što se ove dve koncepcije legitimiteta procenjuju kroz istraživanje, primenom metode refleksivne ravnoteže, njihovih odgovarajućih propisa koji se tiču lečenja antisocijalnog poremećaja ličnosti (ASPD) i epidemioloških mera.

 Osvrćući se na pandemiju COVID-19, kao i na postojanje industrijskih životinjskih farmi, Josip Guć u radu pod nazivom „Odnos između moralne odgovornosti za izbijanje zoonotskih pandemija i industrijskih životinjskih farmi“ sagledava pojam odgovornosti, te primenjuje te refleksije na spomenute probleme. Glavni cilj rada jeste da ukaže na varljivost pripisivanja moralne krivice ljudima koji su uključeni u aktivnosti koje su direktno uzrokovale prenos COVID-19 virusa sa životinje na čoveka, kao i čovečanstvu u celini za stvaranje uslova za prenos.

 U poslednjem radu u ovom broju časopisa, „Hermeneutika sećanja: Gadamer i Riker“, Aleksandar Ostojić analizira pojam sećanja kod Hansa Georga Gadamera i Pola Rikera u kontekstu vremenske distance kao „prepreke“ u razumevanju prošlosti. Autor posvećuje naročitu pažnju na razumevanje fenomena „smrti“ kao vremenskog ponora između prošlosti i sadašnjosti. Ključna pitanja koja autor pokreće jesu: šta smrt predstavlja u pogledu razumevanja za istoriju a šta za hermeneutiku? Kako razumeti vremensku distancu? Da li je moguće i da li je neophodno prevazići je? Koja je uloga sećanja i kako ono učestvuje u razumevanju? Kroz interakciju misli Gadamera i Rikera, Ostojić ističe značenje i značaj hermeneutike sećanja u pogledu na navedena pitanja.