Bilten Filozofija i društvo 2023-34/1

 

Prvi broj časopisa Filozofija i društvo iz 2023. godine (Filozofija i društvo 34/1) donosi dva tematska broja: Obrazovanje u antičkoj Grčkoj i Infrapolitika na marginama. Povrh toga, ovaj broj časopisa sadrži i originalne naučne radove o Fuko efektu u sociologiji znanja i o putu do socijalizma u misli Herberta Markuzea, kao i prikaz poslednje knjige Slavoja Žižeka pod nazivom Višak-uživanje: Vodič za one koji nisu zbunjeni.

 

Temat Obrazovanje u antičkoj Grčkoj predstavlja rezultat Laboratorije za obrazovne teorije Instituta za filozofiju i društvenu teoriju da istraži starogrčko poimanje obrazovanja, kao i njegovu potencijalnu primenu u današnjem dobu.

 

„Doživotno učenje građana u Platonovim Zakonima“ autorke Aikaterini Lefke bavi se obrazovnim programom u ovom poznom delu proslavljenog filozofa antičke Grčke. Lefka koristi sintetički pristup povezivajući vaspitni aspekt sa moralnim. Drugim rečima, ona pokušava da objasni kako je obrazovanje korisno za moralni razvoj svakog pojedinca i polisa.

 

Rad Zorana Dimića pod nazivom „Uloga obrazovanja u Aristotelovoj Politici“ ukazuje na značaj razloga za stvaranje polisa kao odskočne daske Aristotelove vaspitne prakse. Ovo je povezano sa odnosom između polisa i ustava (politeia) koji je od najveće važnosti za obrazovanje politički sposobnog građanina.

 

U svom radu „Obrazovanje, znanje i kompetencije žena u antičkoj Grčkoj“, Lada Stevanović nudi sveobuhvatan pristup marginalizovanom i često zaboravljenom obrazovanju žena u staroj Grčkoj. Stevanovićev pristup je prilično neobičan jer osvetljava zanemarene i manje analizirane aspekte obrazovanja žena i njihove glasove koji nikada nisu bili cenjeni u javnoj sferi tog vremena.

 

Konačno, Tamara Plećaš oslikava pojam stoičkog filozofskog obrazovanja u svom radu pod naslovom „Rimski stoici o emancipatorskom potencijalu filozofskog obrazovanja“. Naime, Plećaš identifikuje specifične stoičke ideje i obrazovne prakse i tvrdi da one imaju emancipatorski potencijal. Prema njenim rečima, na primer, bitno je da su rimski stoici verovali da su žene i muškarci podjednako podložni vrlini i racionalnosti, te da su podsticali svoje učenike i štićenike da slobodno govore i deluju, kao i da se ne plaše autoriteta. Osim toga, prema autorki, stoici su filozofiju doživljavali kao disciplinu „koja obrazuje um“ zbog čega je i filozofsko obrazovanje bilo put ka sreći.

 

Infrapolitika na marginama, drugi temat u ovom broju časopisa, ispituje pojam infrapolitike u delima Alberta Moreirasa. Temat započinje upravo komentarom Alberta Moreirasa o infrapolitici kao „otvorenoj regiji gde sloboda još uvek može da se pojavi.“

 

U svom radu „Autografija i infrapolitika“, Madalena Ćerato istražuje vezu između infrapolitike i autografije u radu Alberta Moreirasa. Na ovaj način, autorka daje mogući ključ za čitanje novih Moreirasovih dela.

 

Haime Rodriges Matos, u radu pod naslovom „Infrapolitika na kraju estetike: o najnovijem delu Alberto Moreirasa“ nudi čitanje nedavno objavljenih knjiga Alberta Moreirasa, ali u kontekstu njegovog životnog dela u celini. Nakon kratkog osvrta na razliku između vremena i istorije, naime, autor razmatra Moreirasovo udaljavanje od hegelijanstva u njegovim novijim delima.

 

U radu „Spisi o egzistenciji u najnovijem delu Alberta Moreirasa“, Piter Bejker pristupa najnovijem radu Alberta Moreirasa o infrapolitici kao samosvesnom aktu pisanja koji misli svoje uslove ili sopstveni kontingentni tekstualni natpis. U tom smislu, Bejker tvrdi da ovaj rad možemo čitati kao informisan pitanjem, čak i preokupacijom, o tome koji oblik ili stil pisanja je prikladan za najavu ili ponovno otkrivanje egzistencijalnih dimenzija koje predlaže pojam infrapolitike.

 

Poslednja dva rada u ovom tematu, „Infrapoliti čka nužnost, neupadljiva i časna: počinjemo iznova“Gereta Vilijamsa i „Gestovi ponavljanja: komentar o infrapolitici, uputstva za upotrebu“  Esaua Segura Herera, najzad, predstavljaju kraće osvrte na knjigu Alberta Moreirasa Infrapolitika.

 

Dušan Ristić i Dušan Marinković u svom zajedničkom radu pod nazivom „Efekat Fuko u sociologiji znanja“ nastoje da pokažu da Fukoovi koncepti moći/znanja i genealogije predstavljaju ne samo značajan zaokret u filozofskom i istorijskom smislu, već i kada je u pitanju istraživački okvir sociologije znanja.

 

Najzad, u radu „Napred, ne posustajući, prema kraljevstvu lepote i ljubavi: Put do socijalizma Herberta Markuzea“, Maroje Višić elaborira put Herberta Markuzea prema socijalizmu. Tragajući za socijalističkim rešenjem, Višić tvrdi, Markuze je uspešno izbegao zamku ekonomizma i okrenuo se subjektivnosti. Prelaz u socijalizam moguć je stvaranjem nove antropologije izražene pojmom „nove osetilnosti“, te prototip novog socijalističkog čoveka je anti-supermen.